KAKO DELUJE PRAKSA YOGE

Svrha yoge je oslobađanje i podsticanje prirodnih funkcija. Znanje stičemo neposrednim zapažanjem i dubljim uvidom u prirodu sopstvenog iskustva.

Tokom prakse oslobađamo organizam od napetosti. Uklanjanjem napetosti iz tela omogućavamo prostor svim funkcijama u telu da optimalno funkcionišu. Optimalizacija funkcija omogućava duboko čišćenje organizma što vodi ka isceljujućim procesima i rastu kreativne energije i osećaja ispunjenosti.

Yoga terapija na nivou tela deluje tako što se zahvaljujući jednostavnim položajima tela (asane) otpuštaju površinske i dubinske napetosti. U svakodnevnim aktivnostima, mislima, ambicijama koristimo različite grupe mišića i u njima se stvaraju napetosti, grčevi, tremor i krutost (ukoliko mišiće pravilno ne opustimo).

Napetosti i krutosti mišića i ligamenata uzrokuju zakrivljenja kičme, grudnog koša, karlice, poremećeno funkcionisanje unutrašnjih organa i blokiranje protoka vitalne energije. Smetnje na fizičkom planu uzrokuju blokade u protoku energije što nadalje uzrokuje loše mentalno stanje.

Što imamo više osvešćenih kretnji u suprotnim smerovima to bolje osvešćavamo centar.

Tokom asana održavamo istovremeno svest u celom telu. Mi smo u ulozi posmatrača događanja koja su prisutna u mišićima i celom telu. Prvo nam je telo objekat koje doživljavamo kroz proces doživljavanja a zatim nam sam proces doživljavanja postaje objekat.

Dah i duh su u direktnoj vezi. Praksom yoge duh postaje sve budniji jer se životna energija odblokira. Spontano se javi interes i veliki entuzijazam.

Kretanje limfe, koja je zadužena za čišćenje otpadnog materijala iz organizma, zavisi od pokreta tela koji pomažu njeno kruženje. Ruke i noge poseduju mnogo mišića koji pokreću limfu ali u grudima, stomaku, reproduktivnim organima veliku ulogu u pokretanju limfe ima dijafragma.

Čovek zadržava napetost i negativne emocije u dijafragmi ili blizu nje. Napeta dijafragma može dovesti do plitkog disanja , neprijatne napetosti u grudima i spazma želuca, što utiče i na varenje. Svakodnevnim vežbama disanja iniciramo sopstveno zdravlje i osvešćujemo spregu tela i duha.

Različita područja tela mogu se ispitivati u vidu prisustva ili odsustva neuro-mišićne aktivnosti. Možemo otkriti da li su otvoreni ili zatvoreni. U skladu sa tim, otvaramo blokirana područja tako što zauzimamo jednostavne položaje u kojima se na neko vreme održava istegnutost određenih mišića. U istegnutim područjima doživljavaju se respiratorni pokreti uz istovremeni osećaj otpuštanja bilo koje napetosti. Ako su se pokreti disanja odvijali u pogrešnom smeru , ovim postupkom se ispravljaju.  Nakon respiratornih kretnji nastavljamo da radimo sa kretanjem vazduha koje je uključeno u disanje. Vodimo se dodirom vazduha koji se doživljava unutar tela i nastojimo da osetimo put kojim se vazduh kreće prilikom udisaja i izdisaja. Vazduh se koristi kao nespecifični stimulans koji nam pomaže da razvijamo svesnost o svim područjima tela.

Prirodnim tokovima meditacija dovodi do stanja dubokog odmora i otpuštanja duboko ukorenjenih napetosti. U isto vreme duh ostaje potpuno budan.

Elektrofiziološkim merenjima naučno je potvrđeno da tehnika TM meditacije ima efekat na dubljim nivoima fiziološkog i psihološkog funkcionisanja i rezultira širokim rasponom medicinskih benefita.

Svako može da nauči i praktikuje meditaciju, bez obzira na način života, veru, godište ili obrazovanje.
To je svestan odmor tokom kojeg duh postaje tih i potpuno izoštren i bistar u isto vreme. Istovremeno telo se odmara više nego kad je u stanju dubokog sna. Nema gubitka budnosti već je upravo suprotno – mogućnost opažanja, memorija, kreativnost i intelektualni kapaciteti se povećavaju.

Yoga položaji (asane) rade na istezanju različitih mišića dok se suprotne grupe mišića održavaju u relativno opuštenom stanju. Sa jedne strane mišići su u blagoj ekstenziji dok su sa suprotne strane u opuštenoj kompresiji, a ne grču i napetosti.

 

Dokle god smo u stanju da dišemo možemo na pravi način da širimo životnu energiju. Disanje je naša elementarna funkcija i naša veza sa baznom životnom energijom. Disanje je jedina osnovna funkcija na koju imamo mogućnost da utičemo, pored toga što možemo da je posmatramo i nadziremo.

Meditacija je jednostavan, prirodan i nenaporan način koji doprinosi iskustvu potpunog odmora i potpune budnosti istovremeno. Milioni ljudi svih nacionalnosti i religija praktikuju meditaciju redovno.

Svi Jesam programi formiraju se u skladu sa trenutnim stanjem i mogućnostima tela.

Kreiraju se tako da svesno utičemo na unapređenje zdravlja tela i duha, kao i na osvešćivanje veze izmedju stanja tela i stanja duha. Radom sa fizičkim aspektom utičemo na emocionalni i mentalni aspekt.  Benefiti su prisutni tokom i  nakon prakse- entuzijazam raste, kao i sloboda tela i duha, prisutna je lakoća delovanja, mentalno umaranje se znatno umanjuje, a smeh se učestaljuje.

Nervni sistem je osnova naših spoznajnih sposobnosti. Stanje svesti zavisi od stanja nervnog sistema. Naše ponašanje i reakcije  uzrokuje neuronska povezanost unutar nervnog sistema. Kroz svako iskustvo, praksu i učenje razvija se nova umreženost.

 

KAKO DELUJE PRAKSA YOGE?

Svrha yoge je oslobađanje i podsticanje prirodnih funkcija. Znanje stičemo neposrednim zapažanjem i dubljim uvidom u prirodu sopstvenog iskustva.

Tokom prakse oslobađamo organizam od napetosti. Uklanjanjem napetosti iz tela omogućavamo prostor svim funkcijama u telu da optimalno funkcionišu. Optimalizacija funkcija omogućava duboko čišćenje organizma što vodi ka isceljujućim procesima i rastu kreativne energije i osećaja ispunjenosti.

Yoga terapija na nivou tela deluje tako što se zahvaljujući jednostavnim položajima tela (asane) otpuštaju površinske i dubinske napetosti. U svakodnevnim aktivnostima, mislima, ambicijama koristimo različite grupe mišića i u njima se stvaraju napetosti, grčevi, tremor i krutost (ukoliko mišiće pravilno ne opustimo).

Napetosti i krutosti mišića i ligamenata uzrokuju zakrivljenja kičme, grudnog koša, karlice, poremećeno funkcionisanje unutrašnjih organa i blokiranje protoka vitalne energije. Smetnje na fizičkom planu uzrokuju blokade u protoku energije što nadalje uzrokuje loše mentalno stanje.

Što imamo više osvešćenih kretnji u suprotnim smerovima to bolje osvešćavamo centar.

Tokom asana održavamo istovremeno svest u celom telu. Mi smo u ulozi posmatrača događanja koja su prisutna u mišićima i celom telu. Prvo nam je telo objekat koje doživljavamo kroz proces doživljavanja a zatim nam sam proces doživljavanja postaje objekat.

Yoga položaji (asane) rade na istezanju različitih mišića dok se suprotne grupe mišića održavaju u relativno opuštenom stanju. Sa jedne strane mišići su u blagoj ekstenziji dok su sa suprotne strane u opuštenoj kompresiji, a ne grču i napetosti.

Dah i duh su u direktnoj vezi. Praksom yoge duh postaje sve budniji jer se životna energija odblokira. Spontano se javi interes i veliki entuzijazam.

Kretanje limfe, koja je zadužena za čišćenje otpadnog materijala iz organizma, zavisi od pokreta tela koji pomažu njeno kruženje. Ruke i noge poseduju mnogo mišića koji pokreću limfu ali u grudima, stomaku, reproduktivnim organima veliku ulogu u pokretanju limfe ima dijafragma.

Čovek zadržava napetost i negativne emocije u dijafragmi ili blizu nje. Napeta dijafragma može dovesti do plitkog disanja , neprijatne napetosti u grudima i spazma želuca, što utiče i na varenje. Svakodnevnim vežbama disanja iniciramo sopstveno zdravlje i osvešćujemo spregu tela i duha.

Različita područja tela mogu se ispitivati u vidu prisustva ili odsustva neuro-mišićne aktivnosti. Možemo otkriti da li su otvoreni ili zatvoreni. U skladu sa tim, otvaramo blokirana područja tako što zauzimamo jednostavne položaje u kojima se na neko vreme održava istegnutost određenih mišića. U istegnutim područjima doživljavaju se respiratorni pokreti uz istovremeni osećaj otpuštanja bilo koje napetosti. Ako su se pokreti disanja odvijali u pogrešnom smeru , ovim postupkom se ispravljaju.  Nakon respiratornih kretnji nastavljamo da radimo sa kretanjem vazduha koje je uključeno u disanje. Vodimo se dodirom vazduha koji se doživljava unutar tela i nastojimo da osetimo put kojim se vazduh kreće prilikom udisaja i izdisaja. Vazduh se koristi kao nespecifični stimulans koji nam pomaže da razvijamo svesnost o svim područjima tela.

Dokle god smo u stanju da dišemo možemo na pravi način da širimo životnu energiju. Disanje je naša elementarna funkcija i naša veza sa baznom životnom energijom. Disanje je jedina osnovna funkcija na koju imamo mogućnost da utičemo, pored toga što možemo da je posmatramo i nadziremo.

Prirodnim tokovima meditacija dovodi do stanja dubokog odmora i otpuštanja duboko ukorenjenih napetosti. U isto vreme duh ostaje potpuno budan.

Elektrofiziološkim merenjima naučno je potvrđeno da tehnika TM meditacije ima efekat na dubljim nivoima fiziološkog i psihološkog funkcionisanja i rezultira širokim rasponom medicinskih benefita.

Svako može da nauči i praktikuje meditaciju, bez obzira na način života, veru, godište ili obrazovanje.
To je svestan odmor tokom kojeg duh postaje tih i potpuno izoštren i bistar u isto vreme. Istovremeno telo se odmara više nego kad je u stanju dubokog sna. Nema gubitka budnosti već je upravo suprotno – mogućnost opažanja, memorija, kreativnost i intelektualni kapaciteti se povećavaju.

Meditacija je jednostavan, prirodan i nenaporan način koji doprinosi iskustvu potpunog odmora i potpune budnosti istovremeno. Milioni ljudi svih nacionalnosti i religija praktikuju meditaciju redovno.

Svi Jesam programi formiraju se u skladu sa trenutnim stanjem i mogućnostima tela.

Kreiraju se tako da svesno utičemo na unapređenje zdravlja tela i duha, kao i na osvešćivanje veze izmedju stanja tela i stanja duha. Radom sa fizičkim aspektom utičemo na emocionalni i mentalni aspekt.  Benefiti su prisutni tokom i  nakon prakse- entuzijazam raste, kao i sloboda tela i duha, prisutna je lakoća delovanja, mentalno umaranje se znatno umanjuje, a smeh se učestaljuje.

Nervni sistem je osnova naših spoznajnih sposobnosti. Stanje svesti zavisi od stanja nervnog sistema. Naše ponašanje i reakcije  uzrokuje neuronska povezanost unutar nervnog sistema. Kroz svako iskustvo, praksu i učenje razvija se nova umreženost.

 

  • en